Jada se Mujo Hasi:
– Ne znam zašto je Fata stalno ljuta na mene. Ja se trudim oko nje i čak joj svako jutro donosim kavu u krevet. Ona je treba samo skuhati.

Uđe Mujo u pekaru:
– Je l’ ima bureka?
– Nema.
– Je l’ ima kiflica?
– Nema.
– Je l’ ima peciva?
– Nema.
– Je l’ ima hljeba?
– Nema.
– Dobro, bolan, š'a ima?
– Pa evo… radi se.

Neki ubica uletio u kuću i ugledao Muju i Fatu u krevetu. Upita on Fatu:
– Kako se zoveš?
– Fata.
– Poštedeću te, tako mi se mama zvala.
Onda se okrenu prema Muji i pita:
– A, kako se ti zoveš?
– Zovem se Mujo, al’ me prijatelji zovu Fata.

Pandur zatekne iza kafane Muju kako gura Hasi prst u guzicu.
– Šta je ovo!? – povika pandur.
Mujo:
– Haso je toliko pijan da pokušavam da ga nateram da povrati – odgovori Mujo.
– Ne radi se to tako, budalo! – izdera se policajac – Prst treba da mu gurneš u grlo!
– To je upravo ono što ću uraditi sledeće – odgovori hladno Mujo.

Sreli se Mujo i Haso i pita Mujo:
– Šta ti se dogodilo?
– Umro mi amidža.
– A bio je star, jelde?
– 86 godina.
– Pa dobro, nije ni čudo.
– Ma jok, nije to, on ti je bio fenomen, izgledo je ko da mu je bar 30 manje. Baš taj dan kad je umro odveo je dvije u motel!
– Ih, dvije! Znači, srce.
– Ma jok, nije to, nego bio požar u motelu.
– Joj, onda živ izgorio!
– Ma jok! Došli vatrogasci s platnom pa se bacio sa 7 sprata dole na platno.
– Aha, kontam, probio platno.
– Ama jok, nego se odbio od njega pa odletio u željeznu ogradu prekoputa.
– Ufff, i nabio se na ogradu, jel?
– Nije, i od tamo je odskočio, letio 300 metara pa završio na nekakoj anteni.
– I antena ga probola, jel?
– Jok! Proklizo po anteni ko po toboganu i onda nastavio letit.
– Pa kako je onda umro?
– Morali smo ga oboriti raketom.