Došla tetka rođaku na Cetinje i pita ispod terase:
– Oću li stepenicama?
A, rođak odgovara:
– Ne tetka, no će zgrada čučnut!

Tri crnogorska dečaka pričaju čiji je otac najbrži. Jedan kaže:
– Moj otac je fudbaler, ali je tako brz, kada šutne loptu na gol sa 11 metara, otrči i sam je uhvati.
Drugi kaže:
– Moj otac je još brži, on baci kamen sa brda i strči dole pa ga uhvati.
Treći kaže:
– Moj otac je najbrži. On radi u opštini do 3 sata, a već u pola tri je kod kuće!

Mladi terazijski Crnogorac otvorio firmu u Beogradu. Prvi radni dan na poslu sedi on u kancelariji, kada ga sekretarica obavesti da su došla 3 čoveka i hoće kod njega. Dok su oni sedali, poče Crnogorac da “prica u telefon”:
– Jel’ to Voja Koštunica? če si Vojo, što činiš? Bato ođe! Jesi li mi završio ono? E vala svaka čast! Čujemo se!
Zatim kao okrene drugi broj:
– Đe si Milo? Bato ođe! Sad sam pričao sa Vojom i sve vam dogovorio, pa vi sada nastavite. Čujemo se!
Opet kao okrene treći broj:
– ‘Alo, jesi to ti Borise? Bato ođe! Kako si mi predsjednče, što činiš? Mogli bi smo na po jedno piće, ali evo upravo mi uđoše klijenti, pa ćemo se čuti kasnije.
Kada je spustio slušalicu okrenuo se “klijentima” i rekao:
– Dobar dan, što mogu učinit za vas?
A jedan od one trojice kaže:
– Mi smo iz pošte. Došli smo da vam priključimo taj telefon.

Dolazi Crnogorac u kafanu i ugleda lijepu konobaricu. Reče Crnogorac:
– Đevojko, skuvaj mi jednu kafu ovaku jaku ka` ja, i tako slatku ka` ti.
Donese mu konobarica kafu, a on se namršti i reče:
– Đevojko, a da se ti nisi malo precijenila?

Dogodi se havarija na brodu i kao jedini preživjeli ostanu Japanac i Crnogorac. Sjede njih dvojica tako u čamcu za spasavanje, tek će Japanac:
– A što ćemo sad da radimo?
A Crnogorac će njemu:
– Čoče, vi Japanci bi samo da nešto da radite!