Pričaju Mujo i Haso u zatvoru, pa Mujo upita:
– Haso, šta je tebe dovelo u zatvor?
– Sudbina, moj Mujo, sudbina. A tebe?
– Pa, policija.

Krenuo Mujo na bazen, i stigao do ulaza kad vidi Hasu. Pita ga:
– Gde ćes ti Haso?
Kaže Haso:
– Ma idem kući, isterali me s bazena!
Ovaj se sad čudi:
– Što te isteraše?
– Piškio sam u bazen i odmah me izbaciše!
– Pa šta, kaže Mujo, svi piške u bazen, ne kontam što tebe izbaciše?
– Ne razumem ni ja, jedino ako nije zato šta sam ja piškio sa skakaonice!

Potonuo brod na kojem su bili Mujo i Haso. Spasili se oni nekako i dok su plutali na nekoj dasci Haso je stalno vikao:
– Upomoć, upomooooć!
Mujo ga zvizne šakom i kaže:
– Ne deri se majmune, ovo je Tihi okean!

Ulazi upravnik zatvora kod Muje u ćeliju i upita ga:
– Što ne ustaneš kad ulazim?
– Mene su rekli da moram odležati tri godine – odgovori Mujo.

Zvao Mujo Hasu da ga posjeti u Münchenu. Haso se uplašio jer ne zna njemački, ali Mujo ga zato uvjeri:
– To ti je isto k’o i naški, samo govoriš polako.
I krene Haso u München i kod kolodvora pozove:
– Takssiiii!!
Stane taksi, Haso mu gurne cedulju s adresom Mujine barake. Kad dođu pred baraku zapita Haso:
– Aaa kooollikkooo too koošššttaa?
– Peett eeuurraa! – odgovara taksist.
Čuje Haso da taksist isto govori polako pa dalje pita:
– Aa oodaakklee ssii tii zzemljaačee?
– Izz Trravniikaa. – odgovori taksist.
Haso sav razdragan što je naišao na zemljaka pa kaže:
– Aa zzaaštoo oondaa goovorrimmo njeemaačkii!?

Jedna brodarska firma potpisala ugovor sa firmom „Mujo&Co“ iz Doboja o farbanju broda. Na primopredaji komisija utvrdi da je jedna strana broda ofarbana, a druga nije ni taknuta.
Predsednik komisije:
– Znate li Vi, gospodine Mujo, čitati ugovore?
Mujo:
– Vala znam.
Predsednik:
– Pa zašto ste ofarbali samo jednu stranu?
Mujo:
– Mislim da Vi ne znate čitati ugovore. Ovde Vam lepo piše: Ugovoru o farbanju pristupaju s jedne strane Mujo&Co iz Doboja, a s druge Vaša firma. Mi smo svoje ofarbali, a Vi il’ farbajte il’ da pišemo aneks.

Probudi se Mujo jedno jutro i počne se spremati da krene na posao u rudniku, kad odjednom čuje neki tihi glasić:
– Mujo, Mujo, nemoj ići danas na posao, pašće okno u jami i svi ćete izginuti!
Mujo skonta pa ne ode, kad ono na radiju čuje vest da je palo okno i pobilo rudare, a on, sav uspaničen, kaže ženi:
– Odoh ja busom da pomognem izvlačiti povređene!
A onaj glasić se opet začuje:
– Mujo, Mujo, nemoj ići busom, imaćeš sudar i svi ćete izginuti!
I tako Mujo odustane i od busa kad opet vest na radiju – bus se prevrnuo i ima puno povređenih. Sedne Mujo i počne razmišljati i na kraju kaze ženi:
– Odoh ja biciklom!
Tad opet onaj glasić:
– Mujo, Mujo, nemoj ići biciklom, pući će ti guma pa ćes podleteti pod auto!
Tu Muji pukne film pa reče:
– Ko si ti, majke ti?
A glasić odgovori:
– Ja sam tvoja dobra vila.
A Mujo:
– De, matere ti, izađi da te vidim!
– Ne mogu ja izaći, ja sam vrlo mala.
Mujo skonta pa kaže:
– De matere ti, evo sleti na moj dlan, nema veze ako si mala, samo da te vidim!
I vila sleti na njegov dlan, a Mujo lupi po njoj drugim dlanom i, gnječeći je, prodere se:
– A gde si bila kada sam se ženio?!

Čekao Mujo čovjek 6 godina da mu daju dozvolu za gradnju. Na kraju mu službenik kaže:
– Evo Mujo sve je gotovo, samo još otiđite na protokol da vam ovdje udare pečat.
Ode Mujo sav sretan, kad na protokolu službenik gleda na sat i kaže da mu je vrijeme za ručak. Nesretni Mujo pokunjen kaže:
– Šest godina čekam ovaj trenutak. Hajde, preklinjem te sinko, udari mi taj pečat pa ću ti ispričati priču …o ženi i psu”.
Službenik malo nevoljko, ali ipak pristane. Ovjeri on sve, a onda zatraži od Muje da čuje priču. Mujo fino pokupi papire i kaže, gledajući ga ravno u oči:
– E jebo ti pas mater.

Huso i Haso krenuli na skijanje. Vozili se nekoliko sati i uhvatila ih jaka oluja. Sklonili se na neku farmu i zamolili zgodnu gospođu koja im je otvorila vrata da kod nje prenoće.
– Ma znam da je vani grozno, ali nedavno sam ostala udovica pa bi ljudi mogli svašta pričati ako vam dopustim da prenoćite u kući. – reče udovica.
– Ne brinite! – reče Huso – Mi ćemo prespavati u štali, a čim se vrijeme popravi, odlazimo!
Žena pristane i njih dvojica prespavaše u štali. Ujutro se vrijeme popravilo i oni krenuše na put. Ostatak vikenda proveli su uživajući u skijanju. Oko devet mjeseci kasnije, Haso je iznenada dobio pismo od nekog odvjetnika. Trebalo mu je neko vrijeme da shvati da se radi o odvjetniku one zgodne gospođe s farme. Ode on kod Huse, pa ga pita:
– Čuj, sjećaš se one zgodne udovice kod koje smo prespavali kad nas je na skijanju uhvatila oluja?
– Da, sjećam se. – odgovori Huso.
– Jesi li ti možda usred noći ustao i posjetio gospođu?
– Pa, jesam. – reče Huso zacrvenjevši se jer ga je Haso prokužio. – Moram priznati da jesam.
– I, jesi li se možda predstavio mojim imenom umjesto da joj kažeš svoje?
Huso je problijedio.
– Da, jesam, sorry, stari. Zašto pitaš?
– Nedavno je umrla i sve mi ostavila. – kaže Haso.