Ide čovek ulicom i ugleda dugačak sprovod. Neposredno iza leša ide čovek s psom, a malo za njim i ostali u dugačkom redu. Kao dobar sugrađanin, upita ožalošćenog ko mu je umro i od čega, te da mu izrazi svoje saučešće.
– Umrla mi tašta. Ugrizao je moj pas.
– Aha, hmm, a je l’ mogu ja da malo pozajmim vašega psa na dan-dva?
– Može, nema problema. Stanite samo na kraj reda.
Ulazi devojka u crkvu i kaže popu:
– Došla sam da se požalim na svog momka ku*vinog sina.
Pop:
– Zašto?
Devojka:
– Kad smo sedeli zajedno stavio mi je ruku na kolena – odgovara devojka.
Pop joj stavi ruku na koleno i kaže joj:
– Nije to ništa strašno, pa da ga nazivaš ku*vinim sinom.
– Posle dvadeset minuta stavio mi je ruku pod suknju.
Pop joj isto stavlja ruku pod suknju i kaže joj:
– Pa nije ni to ništa strašno pa da ga nazivaš ku*vinim sinom.
Devojka:
– Posle je prešao na stvar i završio posao.
Pop to isto uradi i opet joj kaže:
– To nije ništa strašno pa da ga zoveš ku*vinim sinom.
Devojka:
– Ali on ima sidu.
Pop:
– Au, ku*vin sin!
Baba šalje dedu u prodavnicu opominjući ga:
– Senilan si, matori, ne zaboravi, treba da kupiš dve stvari: hleb i mleko. Jesi li upamtio dve stvari?
– Jesam – odgovara deda. – Dve stvari.
Vraća se deda iz prodavnice i donosi četkicu za zube.
– Jesi li ti normalan? – počne da viče baba. – Lepo sam ti rekla dve stvari i to nisi mogao da zapamtiš. Gde ti je pasta?
